Коло српских сестара Краљица Александра”

Под притиском ратних грозота и страдања српског народа у поробљеној Отаџбини, као и на позив њихове властите дужности да помогну свом роду у Отаџбини, дошло је, 12. октобра 1941. године, до оснивања Кола српских сестара у Торонту.

На првој оснивачкој седници биле су присутне ове сестре: Ангелина Каљаловић, Милка Тошић, Јулка Пупић, Мила Ћук, Милица Милошковић, Милица Марковић, Мара Милошковић и Сузана Хриц.

Тада је изабрана управа која је имала задатак да руководи радом Кола и позове и остале Српкиње да ступе у ово сестринско Коло. У Управу изабране су следеће сестре: Ангелина Каљаловић, председница, Јулка Пупић, потпредседница, Мица Марковић, секретарица, Милица Милошковић, благајница. Чланице одбора Милка Тошић, Мила Ћук и Мара Милошковић.

Почетак рада био је веома тежак, тим пре, што је Српкиња у то време било врло мало, а задатак велики и тежак. Тешкоће су биле тим веће што тада, у Торонту, није било српског дома, па су се седнице, више пута и чајанке, морале одржавати у приватним кућама. Треба имати у виду да су тада биле врло ретке сестре које су имале своје куће. Забаве су се морале одржавати по туђим дворанама и сестре су се потуцале од немила до недрага. Али, њихова одлучна воља и осећај призива помогли су им да те тешкоће савладају.

Прва приредба К.С.С, чајанка, под називом ”Помоћ отаџбини”, одржана је 1. новембра 1941. године - само осамнаест дана после оснивања Кола, а друга приредба одржана је 2. децембра исте године, под геслом: ” За помоћ нашим јуначким четницима”

Услед прекида свих саобраћајних веза, помоћ је слана преко Краљевског Генералног Конзулата у Монтреалу, који је исту одмах достављао Канадском Црвеном Крсту за српске ратне заробљенике и браћу у немачким и италијанским логорима. Поред материјалне помоћи, пакета животних намирница, К.С.С. је доцније сакупљао и половна одела не само међу Србима него и међу канадским пријатељима и преко српског Релиф фонда у Њујорку.

Крајем марта. 1944. године Коло је узело име ”Краљица Александра” а 20. новембра 1955. године Краљица Александра је постала покровитељица Кола.

Када је 1948. године почела кампања за градњу српске цркве и дома у Торонту, сестре су засукале рукаве и дале се на посао.

Сестрински допринос Цркви, Епархији, нашем дому и Центру износи много и много хиљада долара. А њихов, готово свакодвневни рад у дому, од раног јутра до касно у ноћ, за банкете, концерте, игранке, прославе, свадбе и даће, не може да се изрази у доларима. И сав тај рад је бесплатан; ни једна није тражила захвалност. Оне осећају да у том послу врше свој велики матерински, национални и верски задатак.

(Текст Олге Марковић, преузет из Споменице К.С.С. ”Краљица

Александра ” поводом 50-годишњице постојања)

У мери у којој су сестре играле значајну улогу у оснивању и у првим годинама живота цркве Светог Саве у Торонту, у истој мери сестре су играле значајну улогу у животу Српског црквеног центра у Мисисаги, а нарочито у току изградње и опремања нове цркве Сабора српских светитеља.

Током осамдесетих, активност сестара је била усмерена на Српски центар, док су се, током деведесетих, сестре усмериле на нову цркву. Сестре су обновиле кухињски инвентар, дале се на помагање изградње и опремања нове цркве. Пре неколико година, даривале су 50.000 долара за нови иконостас који данас украшава нову цркву на Диксију. Приликом освећења нове цркве, 15. јуна 2002. године, сестре су даривале 15.000 долара. У току прошле деценије, сестре су укупно даривале Цркву са отприлике 140.000 долара.

Откако је купљен Српски центар, сестре су својом активношћу покривале две локације: Цркву Светог Саве у Торонту и Српски центар у Мисисаги. Терет је био претежак. На годишњој скупштини Кола српских сестара, одржаној 2. децембра 2002. године, једногласно је одлучено да се целокупна активност Кола српских сестара ”Краљица Александра” пренесе у цркву Сабора свих српских светитеља и Српски центар а свештеници цркве Светог Саве су замољени да организују ново коло које ће имати ново име и нову славу.

Текст о КСС преузет из Шематизма Епархије Канадске 2003. године